Ovo je slika koju mnogo voilim – ”Babakaj” srpskog slikara Đorđa Krstića, naslikana 1892.

Babakaj je velika stena koja se nalazi na Dunavu, na samom ulazu u Đerdapsku, kod Golubačke tvrđave. Legenda kaže da su na toj steni Turci razapeli čuvenu golubačku lepoticu Danku.

Danka je bila verena za Jošku, ali su je Turci oteli i namenili nekog pašu. Joška je uspeo da je spase, ali dok su bežali u čamcu preko Dunava, Turci ih stigoše, Jošku ubiše, a nju razapeše na stenu. Dok su gledali kako joj vrane živoj vade prelepe oči, vikali su ”Baba se kaje!” (”baba” je na turskom žena).

Otud i steni osta ime Babakaj. Čuveni pesnik Vojislv Ilić je napisao istoimenu pesmu, a sjajni Đorđe Krstić naslikao ovu sliku. Iako na slici nije prikazana ova legenda, ona se naslućuje. Emotivan naboj slike je jasan, kao i mistika Golubačke tvrđave, zastrašujuća oluja, ribari koje oluja ne plaši, i tajanstvenost celog prizora.

Ovo je jedna od onih slika u koju svako može dugo da gleda i sam za sebe smišlja priču ili simboliku koja se krije iza nje.

Genijalnost.