U aprilu su se navršile 404 godine od smrti jednog od najvećih pisaca svih vremena – Vilijama Šekspira. U većini zemalja dovoljno je samo reći „Bard“ i već svi znaju o kojem genijalcu je reč.

Šekspir je ispomerao sve granice književnosti, poezije i drame, a njegov uticaj na naš svakidašnji život i govor je neizmeran. Samoinicijativno je uveo oko 2000 reči u svakidašnji engleski govor, mnoge od kojih se i danas upotrebljavaju širom sveta.

Neke od njih su: advertising (reklamiranje, oglašavanje), champion (šampion), critic (kritičar), bet (opklada), fashionable (moderno), lonely (usamljen), luggage (prtljag), i još stotine drugih. Takođe, Šekspir je pisac koji je prvi koristio više žanrova u jednom delu, a svoje likove gradio tako da se do kraja komada njihove karakteristike mogu potpuno promeniti – da negativci postanu pozitivci i obrnuto. Pre Šekspira niko nije tako pisao, a kasnije, inspirisani upravo Šekspirom – mnogi. Osim što je jedan od pionira pozorišta u Velikoj Britaniji, Šekspir je inspirisao i opere, muziku, kao i bezbroj umetničkih dela, a kasnije i filmova, tako da se sa pravom može svrstati među one malobrojne genije koji su ostavili dubok trag u skoro svakoj od grana umetnosti, ali i svakidašnjeg zivota, pa čak i poslovanja.

Povodom 400 godina od Šekspirove smrti, Pošta Velike Britanije (Royal Mail) je pustila u promet komplet od 10 poštanskih maraka sa Šekspirovim citatima, a nekoliko godina ranije (2011.) je takođe štampala komplet od 6 poštanskih maraka sa citatima i scenama iz kultnih predstava koje je tokom 50 godina svog postojanja priredila Kraljevska Šekspirova kompanija (Royal Shakespeare Company).

Citati Vilijama Šekspira

Naravno, stotine Šekspirovih citata se i danas mogu navesti, i oni su podjednako aktuelni i primenljivi u 21. veku kao što su bili i kada su izašli iz Bardovog pera. Evo nekoliko njih koji i danas imaju ogromnu težinu:

Kukavice umiru mnogo puta pre svoje smrti. Hrabri smrt okuse samo jednom

(Julije Cezar)

Ljubav teši kao sunce posle kiše (Venera i Adonis)

(Venera i Adonis)

Trosio sam vreme i vreme je mene trosilo

(Ričard II)

Ljubav je dim stvoren od uzdaha

(Romeo i Julija)

Više volim ludost koja me veseli nego iskustvo koje me rastužuje

(Kako vam drago)

Budala misli da je mudar, ali mudrac zna da je budala

(Kako vam drago)

Svet ima muziku za one koji žele da je čuju

Ovo je slika koju mnogo voilim – “Babakaj“ srpskog slikara Đorđa Krstića, naslikana 1892.

Babakaj je velika stena koja se nalazi na Dunavu, na samom ulazu u Đerdapsku, kod Golubačke tvrđave. Legenda kaže da su na toj steni Turci razapeli čuvenu golubačku lepoticu Danku.

Danka je bila verena za Jošku, ali su je Turci oteli i namenili nekog pašu. Joška je uspeo da je spase, ali dok su bežali u čamcu preko Dunava, Turci ih stigoše, Jošku ubiše, a nju razapeše na stenu. Dok su gledali kako joj vrane živoj vade prelepe oči, vikali su “Baba se kaje!“ (“baba“ je na turskom žena).

Otud i steni osta ime Babakaj. Čuveni pesnik Vojislv Ilić je napisao istoimenu pesmu, a sjajni Đorđe Krstić naslikao ovu sliku. Iako na slici nije prikazana ova legenda, ona se naslućuje. Emotivan naboj slike je jasan, kao i mistika Golubačke tvrđave, zastrašujuća oluja, ribari koje oluja ne plaši, i tajanstvenost celog prizora.

Ovo je jedna od onih slika u koju svako može dugo da gleda i sam za sebe smišlja priču ili simboliku koja se krije iza nje.

Genijalnost.