Pojavljivanje Fantoma širom Beograda kao najava mjuzikla
“Fantom iz opere” (22-29. april, Sava centar)

Beograd je dobio misterioznog gosta tokm marta. Fantom je stigao u prestonicu i već se može videti kako obilazi znamenitosti glavnog grada. Njegova pojava izazvala je pažnju prolaznika na Avali, Ušću, Trgu Republike,… Ovaj intrigantni posetilac najavljuje događaj koji će se održati u aprilu, ali već sada privlači veliku pažnju: mjuzikl “Fantom iz opere” u Sava centru od 22. do 29. 04. 

Ukoliko neko još uvek nije sreo Fantoma neka ne brine, biće prilike za susretom uživo u aprilu, kada će publika imati mogućnost da otkrije šta se krije iza njegove tajanstvene pojave. Ljubitelje dobre muzike očekuje nezaboravno iskustvo koje će spojiti umetnost, misteriju i spektakl!

Najpopularniji mjuzikl na svetu, “Fantom iz opere”, premijerno stiže u Beograd u svojoj spektakularnoj verziji na engleskom jeziku od 22. do 29. aprila 2025. godine, u Sava centru. Ulaznice su dostupne na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.

“Fantom iz opere” je najnagrađivaniji mjuzikl Endrua Lojda Vebera, sa preko 70 prestižnih nagrada, uključujući 4 Olivije i 7 Toni nagrada. Pogledalo ga je više od 160 miliona ljudi širom sveta u 46 zemalja, 195 gradova i na 18 jezika. Ova dirljiva priča o ljubavi i dalje osvaja srca publike širom sveta.

Zasnovan na romanu Gastona Lerua, mjuzikl “Fantom iz opere” smešten je u Pariz devetnaestog veka, gde muzički genije poznat samo kao „Fantom” vreba duboko ispod Pariske opere. Očaran talentom i lepotom mlade sopranistkinje, Kristin, Fantom je uvlači u svoj svet kao svoju učenicu i fatalno se zaljubljuje u nju. Ne znajući za Kristininu ljubav prema Raulu, Fantomova opsesija postavlja scenu za dramatičan sudar ljubomore, ludila i strasti.

Uz glumačku ekipu i tim sa više od 100 članova, spektakularnu scenografiju, impresivne specijalne efekte i više od 230 kostima, “Fantom iz opere” obuhvata neka od najpoznatijih muzičkih dela Endrjua Lojda Vebera, uključujući „Fantom iz opere“, „All I Ask of You“ i „The Music of the Night“. Originalni snimak sa izvođenjem iz predstave, sa više od 40 miliona prodatih izdanja širom sveta, i dalje je najprodavaniji album mjuzikla svih vremena!

“Fantom iz opere” dolazi u Beograd uz produkciju Broadway Entertainment Group, a publici ga predstavljaju Ticket Vision i Locals Experience, u saradnji sa The Really Useful Group. Više informacija na: www.phantomoftheopera.rs

Čuveni balet zasnovan na Šekspirovom remek delu, „Romeo i Julija“, biće dostupan publici u Srbiji  u prenosu uživo iz Londona, u izvođenju čuvenog „Royal Ballet & Opera” (Royal Opera House) 20. marta sa početkom u 20.15 u CineStar bioskopima u Beogradu i Novom Sadu.

U ovoj zanosnoj priči sa očaravajućim kostimima i scenografijom, koreograf je legendarni  igrač i koreaograf Sir Kenet MekMilan, a glavne uloge igraju  primabalerina iz Velike Britanije Ana Rouz O’Saliven i Marselino Sambe, baletski igrač poreklom iz Portugala.

„Romeo i Julija“ je najveća ljubavna priča ikada ispričana kroz balet. Drevna porodična svađa baca senku nad gradom Veronom. U ovom epicentru napetosti brzo izbijaju borbe i obe strane bivaju uhvaćene u unakrsnoj vatri. Kapuleti i Montegi su zakleti neprijatelji. Ipak, to je ljubav na prvi pogled za Romea i Juliju kada se sretnu na balu, na koji se Romeo ušunjao. Njih dvoje se zaljubljuju i priznaju jedno drugom naklonost na Julijinom balkonu. Venčaju se tajno. Ulozi za mladi par rastu kada Romeo osveti smrt svog prijatelja Merkucija, kog je ubio Tibalt, Julijin rođak. Zbog toga je Romeo prognan iz Verone. U međuvremenu, Julijini roditelji je prisiljavaju da se uda za drugog udvarača. Da bi bili zajedno, Romeo i Julija moraju rizikovati sve.

Od svoje premijere 1965. sa londonskim Kraljevskim baletom, „Romeo i Julija“ Keneta Mekmilana postao je veliki moderni baletski klasik svetskog repertoara. Iznijansirana i detaljna koreografija daje igračima u glavnim ulogama obilje mogućnosti za različite interpretacije osuđenih ljubavnika.

“Romeo i Julija” su jedan od naslova koje možete da gledate u ovoj sezoni “Royal Ballet & Opera” u CineStar bioskopima u Beogradu i Novom Sadu, a sledeći na programu prenosa uživo su “Turandot” 1. aprila, “Valkira” 14. maja, “Balet do Brodveja” 22. maja i time se sezona završava.

Više detalja dostupno je na linku: https://cinestarcinemas.rs/cinestar-rs/romeo-i-julija-uzivo/5718

Facebook: CineStarCinemasSrbija

Legendarni originalni mjuzikl “Notre Dame de Paris” dolazi u Srbiju po prvi put, od 14.
do 17. februara 2025, u Sava centar u Beogradu sa pet izvođenja (četiri izvođenja su u
20.00, a izvođenje 15. februara ima dodatni termin u 15.00).
Ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na sajtu http://tickets.rs

Na dugo očekivanoj svečanoj ceremoniji ponovnog otvaranja čuvene pariske katedrale Notr
Dam 7. decembra 2024, umetnica Hiba Tavadži izvela je pesme Esmeralde iz mjuzikla
„Notre Dame de Paris“, koji će srpska publika imati prilike da čuje u februaru.
Publika u našoj zemlji moći će da uživa u čuvenim pesmama „Belle“, „Danse mon
Esmeralda“, „Le temps des cathédrales“ u ovom originalnom francuskom mjuziklu.
U februaru 2016. godine najavljeno je da će autori oživeti originalnu verziju mjuzikla “Notre
Dame de Paris”. Svetska premijera je održana na jesen te godine u Parizu. Predstava je
doživela ogroman uspeh: mjuzikl se igrao osam nedelja uzastopno, a karte su bile
rasprodate mesecima pre premijere. Trenutno, ovaj mjuzikl ima preko 15 miliona
oduševljenih gledalaca.

„Notre Dame de Paris“ je sjajan primer neviđenog uspeha francuskog mjuzikla u svetu. Po
broju prodatih karata u prvoj godini izvođenja, ova francuska verzija mjuzikla je ušla u
Ginisovu knjigu rekorda, a legendarna „Belle“ je proglašena za najbolju pesmu 20. veka
u Francuskoj.
„Notre Dame de Paris“ je čuveni franko-kanadski mjuzikl Rikarda Kočantea i Lika
Plamondona, osmišljen prema romanu Viktora Igoa „Zvonar Bogorodičine crkve“. Premijera je održana u Parizu 1998. godine, nakon čega je predstavu videlo više miliona ljudi u raznim
zemljama sveta. Tokom 20 godina postojanja mjuzikla, prodato je više od 11 miliona
primeraka nosača zvuka, odigrano više od 5000 predstava u 20 zemalja. Predstava je
izvedena na 9 jezika!

Originalna verzija mjuzikla obuhvata 200 tona scenografije, koja se prevozi u 7 šlepera.
Dugoočekivana francuska verzija mjuzikla biće predstavljena srpskoj publici, a najbolji
umetnici i plesači odabrani su iz različitih zemalja sveta. Elaida Dani, zvezda u usponu,
pobednica prve sezone takmičenja Glasa Italije (The Voice of Italy), tumači Esmeraldu.
Ulogu Kvazimoda izveo je Anđelo Del Vekjo, koji je ranije igrao čuvenog grbavca na
engleskom i italijanskom jeziku. U ulozi Frola zablistao je legendarni Daniel Lavoa, zvezda
kanadske scene, poznat po izvođenju ove uloge u prvoj postavci. Reditelj i koreograf
obnovljene verzije mjuzikla je Žil Mahju, poznat po svojim postavkama u Kanadi i
inostranstvu.

Autor libreta, Lik Plamondon, jedan od najpoznatijih libretista i tekstopisaca na francuskom
jeziku. Nakon što je video mjuzikl „Kosa“ na Brodveju 1969. godine, Plamondon je shvatio
da je njegov poziv muzičko pozorište. 1978. godine Lik Plamondon je izdao svoj prvi mjuzikl
„Starmania,“ koji mu je doneo četiri “Feliks” nagrade. Rad na predstavi „Sand i romantičari“
imao je poseban značaj: upravo tokom njenog stvaranja nastao je kreativni duo Lik
Plamondon i Rikardo Kočante, koji je 1998. godine oduševio Francusku, a zatim i ceo svet,
mjuziklom „Notre Dame de Paris.“ Lik Plamondon je nastavio da piše tekstove.
Kompozitor Rikardo Kočante u mladosti se zainteresovao za operu i klasičnu muziku.
Ubrzo, Rikardo je predvodio svoju grupu „The Nations“, a u slobodno vreme počeo je
samostalno da uči sviranje klavira. Nakon nekoliko godina eksperimentisanja, Kočante je
počeo rad na svom prvom solo albumu, koji je snimljen 1972. godine u Italiji, a 1994. godine
izdao je album „Greatest Hits“ — zbirku više od dvadeset godina rada. Album „Instant
present“, izdat 1995. godine, bio je kreacija Kočantea i Plamondona. Vrhunac njihove
saradnje je nesumnjivo mjuzikl po romanu Viktora Igoa „Notre Dame de Paris / Zvonar
Bogorodičine crkve“.

Početak 2025. godine obeležava raskošno izvođenje opere iz Londona, „Hofmanove priče“, u
izvođenju čuvenog „Royal Ballet & Opera” (Royal Opera House) 15. januara u 19.30 u
CineStar bioskopima u Beogradu i Novom Sadu. Publiku u prenosu uživo očekuju četiri
Ofenbahove priče sa izuzetnim izvođačima, scenografijom i raskošnim kostimima, u režiji
Damiana Mikjeleta, dobitnika nagrade Lorens Olivije.

Huan Diego Florez predvodi fantastičnu umetničku ekipu u ovoj Ofenbahovoj operi. Kroz
izmaglicu godina, pesnik se priseća žena koje je voleo. Ali kada su u pitanju stvari srca, ništa
nije onako kako se čini. Pogotovo kada je sam đavo umešan… Vraćajući se školskim danima,
Hofman proživljava svoju romansu iz detinjstva sa Olimpijom, uzornom studentkinjom u
svakom smislu. Propala ljubav prati ga u odraslo doba, gde mu je prerano oduzeta plesačica
Antonija. U međuvremenu, senzualna kurtizana Đulijeta ima svoj tajni plan. Kako se
pamćenje i mašta zamagljuju, hoće li Hofman pronaći zagonetnu Stelu pre nego što bude
prekasno?

Ofenbahovo najpoznatije muzičko delo je možda „Kan-kan“, ali „Hofmanove priče“ imaju
svoj priličan udeo popularnih melodija, uključujući uzbudljivu „Barkarolu“. Olimpijina
„Pesma lutke“ je blistavo predstavljanje sopranskog glasa u njegovom najraskošnijem
obliku. U originalnom operskom libretu, ona je živa lutka kojoj tokom svoje pesme ponestaje
snage, i potrebno joj je ‘navijanje’ da bi nastavila sa izvođenjem.

Više detalja dostupno je na linku: https://cinestarcinemas.rs/novi-sad-big/hofmanove- price/5716
Facebook: CineStarCinemasSrbija https://www.facebook.com/CineStarCinemasSrbija
Instagram: @cinestarcinemas_rs https://www.instagram.com/stories/cinestarcinemas_rs/
TikTok: @cinestarcinemas_rs

Svi ljubitelji „Gospodara prstenova“ imaće priliku da uživo čuju muziku iz ove poznate
filmske franšize na simfonijskom spektaklu “Lord of the Rings in concert” 24. februara 2025. u 20.00 u MTS Dvorani u izvođenju originalnog orkestra Lords of the Sound.
Ulaznice su dostupne na blagajnama MTS Dvorane i Ticket Visiona, kao i onlajn na
tickets.rs.

Orkestar Lords of the Sound izvešće najbolje kompozicije “Gospodara prstenova”, od vedrih
hobitskih melodija do mračnih zvukova Mordora i lirske muzike vilenjaka, ali u snažnim,
novim simfonijskim aranžmanima. Pored toga, koncert će sve oduševiti jedinstvenim
svetlosnim efektima, ekskluzivnim kostimima i dekoracijom u stilu „Gospodara prstenova“,
kao i vokalnim solistima nagrađivanim za svoj izuzetan talenat.
Svi ljubitelji filmske muzike dobrodošli su na dvosatno muzičko putovanje i uživanje u pravoj
magiji „Gospodara prstenova“ uz simfonijski orkestar.

Čiuveni Džon Ronald Ruel Tolkin stekao je svetsku slavu svojim ciklusom romana
„Gospodar prstenova“. Ceo svoj život posvetio je čudesnom carstvu Srednje zemlje.
Njegovo remek-delo inspirisalo je Hauarda Šora da stvori muzičko remek delo, što mu je
donelo najviša priznanja muzičkih kritičara i obožavanje vernih slušalaca širom sveta.
Orkestar Lords of the Sound oduvek je sa ljubavlju izvodio epske muzičke kompozicije i
oduševljavao evropsku publiku energičnim i nezaboravnim koncertima. Oni su poznati po
tome što na originalan način izvode muziku najpoznatijih filmskih kompozitora kao što su
Hans Cimer, Ramin Džavadi, Klaus Badelt, Džejms Hauard i drugi.

“Lord of the Rings in concert” – muzika iz „Gospodara prstenova“ 24. februara 2025.
u 20.00 u MTS Dvorani u izvođenju originalnog orkestra Lords of the Sound.

Akrobatske tačke i muzika za sve uzraste

Svetska akrobatska muzička senzacija STOMP iz Velike Britanije, koja je postala pravi
globalni fenomen, dolazi u Beograd!

Tri nastupa planirana su u Sava centru 01, 02. i 03.novembra 2024. sa početkom u 20.00 časova.

Fotografije: Steve McNicholas
STOMP predstavlja atraktivni spoj umetnosti ritma, plesa, scenskog pokreta i komedije sa
uzbudljivom muzikom inspirisanom užurbanošću svakodnevnog života. Osmoro izvođača
stvorilo je eksplozivan ritam u kome uživaju ljudi svih uzrasta širom sveta već treću
deceniju, “izvlačeći” zvukove iz upaljača, kanti za smeće, poklopaca, pa čak i kuhinjskih
sudopera, uz akrobatsku preciznost.

Ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.

Ova svetska senzacija prvi put je nastupila u Srbiji 2009. godine na Beogradskim muzičkim
svečanostima (BEMUS). STOMP dobija pohvale kritike i ovacije publike širom sveta. Do
sada su imali preko 20,000 nastupa, 12 miliona gledalaca, nastupili su u 55 država na svim
kontinentima! STOMP je na turneji po svetu više od 30 godina. Za šou STOMP utrošeno je
više od 60.000 kutija šibica, 40.000 metli, 30.000 korpi za otpatke, 20.000 palica za
bubnjeve i 35.000 litara crne farbe nanete sa 780 valjaka!

“STOMP izaziva buru aplauza! Nemilosrdan i zbunjujući… prefinjen, energičan i duhovit.“-
Sunday Telegraph.

“Najluđi i najnezamisliviji ritmički plesovi koje ste ikada videli!“ – Sunday Telegraph.
 Spektakl STOMP su osmislili i režirali dugogodišnji kreativni i poslovni partneri Luk Kresvel i
Stiv MekNikolas. – Luk je rođen i odrastao u Brajtonu na južnoj obali Velike Britanije. Kao
samouki perkusionista, počeo je da svira bubnjeve sa 9 godina. Kresvel je bio bubnjar i
programer ritma za muzičku grupu Beats International, kao i za Bet Midler i Elvisa Kostela.
Stiv je poreklom iz Jorkšira na severu Velike Britanije. Muzičar, glumac, pevač i pisac, tokom
svoje karijere radio je sa širokim spektrom scenskih trupa, uključujući Bradford Theatre
Group, Cliff Hanger, Royal Covent Garden Theatre, The Flying Pickets i
Pookiesnackenburger. Godine 1994. nagrađeni su nagradom Lorensa Olivijea za
„Najbolju scensku koreografiju”.

Zajedno sa Lukom, Stiv radi na brojnim filmovima i reklamama, s pravom deli prestižne
nagrade i nominacije sa svojim kolegom.

Godine 2010. Stiv i Luk su kupili Old Market Theatre u svom rodnom Brajtonu i Houvu.
Mesto predstavlja scenu za eklektične produkcije i podržava lokalne umetnike. Srećan slučaj
pomogao je prijateljima da postanu suvlasnici mesta, gde su se prvi put zajedno predstavili.
Godine 2015. Luk Kresvel i Stiv MekNikolas dobili su počasne doktorate umetnosti
Univerziteta u Brajtonu kao priznanje za njihov doprinos muzici i izvođačkoj umetnosti.