U Srbiji već dugo ne nedostaje kiča, šunda, vulgarnosti i sadržaja čija je jedina svrha da nas šokira.

Nedostaje nam nešto drugo: svest o tome da svaki put kada takav sadržaj podelimo, komentarišemo ili pošaljemo nekome uz rečenicu „pogledaj ovog idiota“, mi mu zapravo pomažemo.

Možda ga osuđujemo.

Možda mu se podsmevamo.

Možda želimo da upozorimo druge.

Ali algoritam ne razume našu moralnu nameru.

Algoritam vidi pregled.

Vidi komentar.

Vidi deljenje.

Vidi zadržavanje na objavi.

Vidi interesovanje.

I sadržaj nastavlja da širi dalje.

Pažnja je valuta digitalnog sveta

Na društvenim mrežama ne postoji samo pozitivna popularnost.

Postoji popularnost.

Za sistem preporuka, komentar „ovo je odvratno“ i komentar „ovo je genijalno“ i dalje su dve interakcije. Deljenje iz zgražavanja i deljenje iz podrške i dalje su dva deljenja.

Platforme otvoreno navode da pregledi, komentari, deljenja, pretrage i druge reakcije predstavljaju signale koji utiču na preporučivanje sadržaja korisnicima.

Drugim rečima: čak i kada nekoga javno kritikujemo, možemo mu pomoći da stigne do ljudi koji za njega nikada nisu čuli.

Ja, na primer, do nedavno nisam znala da osoba koja je ovih dana dospela u javnost uopšte postoji.

A sada je njeno ime svuda.

Objavljuju se delovi snimaka.

Prenose se stihovi.

Prave se reakcije.

Snimaju se video-komentari.

Ljudi se zgražavaju, podsmevaju, raspravljaju i međusobno šalju sadržaj.

Tako osoba koja je do juče bila poznata ograničenom krugu ljudi preko noći postaje nacionalno prepoznatljiva.

Čak i hapšenje može postati deo njenog ličnog marketinga.

Skandal dobija nastavak.

Ime dobija veću prepoznatljivost.

Profil dobija nove pretrage.

A kada se osoba vrati na društvene mreže, može se vratiti mnogo poznatija nego što je bila pre nego što je javnost odlučila da je kolektivno osudi.

Zgražavanje je takođe publika

Najveća greška koju pravimo jeste uverenje da nekome ne pomažemo ako ga ismevamo.

Pomažemo mu svaki put kada njegovo ime izgovorimo pred novom publikom.

Pomažemo mu kada objavimo njegov snimak „da ljudi vide dokle smo stigli“.

Pomažemo mu kada ga označimo u svojoj kritici.

Pomažemo mu kada od njegovog sadržaja napravimo mim.

Pomažemo mu kada u komentarima satima raspravljamo o tome koliko je glup, primitivan ili opasan.

Od nepoznate pojave tada pravimo fenomen.

Od marginalnog sadržaja pravimo temu dana.

Od osobe bez značaja pravimo simbol jednog vremena.

I onda se pitamo zašto takvih sadržaja ima sve više.

Ima ih zato što donose pažnju.

A pažnju im često ne daju samo oni koji ih vole.

Daju im je i oni koji ih preziru.

Ćutanje nije isto što i nereagovanje

Ovo nije poziv da ignorišemo kriminal, nasilje, seksualizaciju maloletnika, pretnje ili drugi potencijalno opasan sadržaj.

Naprotiv.

Takav sadržaj treba prijaviti.

Potrebno je sačuvati dokaz, zabeležiti adresu objave i obratiti se platformi ili nadležnim institucijama.

Ali nije neophodno da sporni materijal istovremeno objavimo pred desetine hiljada ljudi.

Možemo reagovati bez reklamiranja.

Možemo zaštititi žrtve bez ponavljanja njihovog poniženja.

Možemo zahtevati odgovornost bez pretvaranja osumnjičenog u internet zvezdu.

Možemo obavestiti javnost o problemu, a da ne širimo ime, lice, stihove, snimke i profile osobe koja je taj problem proizvela.

To je razlika između odgovorne reakcije i digitalnog linča koji, paradoksalno, najviše koristi upravo osobi protiv koje je pokrenut.

Ne pravimo zvezde od ljudi koje osuđujemo

Društvo ne čine popularnim samo oni sadržaji koje većina podržava.

Popularnim ih čini sve ono čemu većina poklanja pažnju.

Zato je krajnje vreme da prihvatimo sopstvenu odgovornost.

Nismo samo pasivni korisnici društvenih mreža.

Mi smo distributeri.

Svako od nas poseduje mali medij.

Svako deljenje je urednička odluka.

Svaki komentar je signal algoritmu.

Svako označavanje dovodi novu publiku.

Svaki video-odgovor produžava život originalnom sadržaju.

Pre nego što sledeći put nešto podelimo iz besa, zapitajmo se:

Da li upozoravam ljude ili reklamiram osobu?

Da li rešavam problem ili mu povećavam domet?

Da li štitim javnost ili samo učestvujem u novom krugu internet-spektakla?

Ne deli. Ne komentariši. Prijavi.

Kada vidite bezazlenu glupost, prođite pored nje.

Ne šaljite je prijateljima.

Ne ostavljajte komentar.

Ne pravite reakciju.

Ne pokušavajte da budete duhovitiji od autora.

Ne pretvarajte prolaznu budalaštinu u društveni fenomen.

Kada vidite opasan, nasilan ili nezakonit sadržaj, sačuvajte dokaz i prijavite ga.

Nemojte ga širiti.

Nemojte objavljivati ime naloga.

Nemojte pozivati ljude da odu da „vide svojim očima“.

Nemojte potencijalnim prestupnicima poklanjati ono što najviše žele — pažnju, prepoznatljivost i publiku.

Nije svaka pojava vredna javne debate.

Nije svaki provokator dostojan našeg vremena.

Nije svaki skandal potrebno pretvoriti u nacionalni događaj.

Neke pojave opstaju samo zato što ih svakodnevno hranimo sopstvenim zgražavanjem.

Zato je vreme da prestanemo.

Ne hranite ono što želite da nestane.

Ne deli. Ne komentariši. Ne reklamiraj. Prijavi.